Pitanja za kviz i odgovori

Merkur kruži najbliže Suncu.

Merkur obiđe Sunce za približno 88 Zemljinih dana.

Venerina gusta atmosfera zadržava toplotu snažnim efektom staklene bašte.

Venerina atmosfera sastoji se pretežno od ugljendioksida.

Azot čini približno 78 posto atmosfere pri Zemljinoj površini.

Zemljin okean prekriva približno 71 posto njene površine.

Gvozdeni minerali u stenama i prašini oksidiraju i daju Marsu crvenkast izgled.

Marsovi prirodni sateliti zovu se Fobos i Deimos.

Jupiter je najveća planeta našeg Sunčevog sistema.

Velika crvena pega je ogromna oluja u Jupiterovoj atmosferi.

Saturnove prstenove grade brojne čestice leda i stena.

Saturn je jedina planeta Sunčevog sistema s prosečnom gustinom manjom od vode.

Uranova osa nagnuta je približno 98 stepeni u odnosu na normalu na orbitalnu ravan.

Metan upija crveni deo Sunčeve svetlosti, pa Uran izgleda plavozeleno.

Neptun je pronađen na osnovu predviđanja izvedenih iz odstupanja Uranove orbite.

Triton je najveći Neptunov prirodni satelit.

Mitohondrije pretvaraju energiju iz hrane u oblik dostupan ćeliji.

Ribosomi koriste genetička uputstva za stvaranje proteina.

Ćelijska membrana čini granicu ćelije i kontroliše razmenu materija.

Golđijev aparat pakuje obrađene molekule za transport iz ćelije.

U DNK adenin se sparuje s timinom.

DNK sadrži adenin, timin, guanin i citozin.

Dva lanca DNK tvore dvostruku spiralu.

Histoni pomažu pakovanju DNK u hromosome.

Centromera označava suženi deo hromosoma između njegovih krakova.

Tipična ljudska telesna ćelija sadrži 23 para, odnosno 46 hromosoma.

Proteini su lanci međusobno povezanih aminokiselina.

Antitela se vežu za određene strane čestice, uključujući delove virusa i bakterija.

Kariotip opisuje celokupni skup hromosoma, uključujući njihov broj i izgled.

Grafit je mekan oblik ugljenika koji se koristi u olovkama.